Više od PISA testova: prava tajna finskog uspeha o kojoj ne govorimo

Balkon biblioteke je mesto sa kojeg građani mogu da gledaju u parlament u visini očiju. Simboličan gest kojim se pokazuje jednak značaj obrazovanja i politike u finskom društvu. Nema natpisa koji navode Finsku kao najbolji obrazovni sistem na svetu, tako da sam bila neverovatno uzbuđena i radoznala da posetim Finsku u okviru našeg programa Global Executive EdD na Univerzitetu Južne Кalifornije. Кroz ovaj program posećujemo različite zemlje širom sveta da bismo saznali o njihovim obrazovnim sistemima i kontekstu u kojem deluju – šta funkcioniše, a šta ne funkcioniše i kako možemo da naučimo iz rada koji drugi rade da bismo primenili na našu praksu.

U okviru naših poseta, imali smo priliku da se sretnemo sa neprofitnim organizacijama, startup-ovima, osnovnim i srednjim školama, univerzitetima, državnim zvaničnicima i obiđemo niz različitih lokacija. Pre odlaska u Finsku, znala sam da postoje tri aspekta njihovog obrazovnog sistema koji su bili veoma popularni kao razlozi njihovog uspeha: 1) igra, 2) njihov program obrazovanja nastavnika, i 3) autonomija koju imaju svi u obrazovanju, bilo da su to nastavnici ili učenici. I naravno ne smemo zaboraviti naglasak stavljen na njihove PISA rezultate.

Iako su ti aspekti jaki argumenti koji doprinose njihovom uspehu, moje iskustvo me je navelo da verujem da je sve gore pomenuto proizvod sistema koji ima kulturu u kojoj ljudi ne razdvajaju izazove u po tome da li su politički problemi, ekonomski problemi ili obrazovni probleme. Dok se očekuje da će PISA rezultati biti manje uspešni, Finci nastavljaju da se ističu, visoko rangiraju i stavljaju fokus na oblasti sreće (br. 1 na svetu, sa najsrećnijim gradom na svetu), socijalne pravde (br. 3 u EU) i kvaliteta života (#6).

Dakle, koja je tajna uspeha Finske? Odgovor leži u ishodima na koje odluče da se fokusiraju. Dok ostatak sveta ističe svoje rezultate na PISA testu, Finci se malo ponose time, već se ponose visokim rangiranjem u oblastima socijalne pravde, kvaliteta života i iznad svega sreće. Svaka prezentacija ih je istakla na slajdu, a nijedna nije istakla rezultate PISA. Кao rezultat, za Fince svaki problem, svaki izazov postavljen je kao pitanje koje se tiče ljudi, a ne posla. Da bismo to rešili, kao što ćete često čuti da kažu, „radimo šta god je potrebno”.

Uokvirivanje izazova ne kao poslovnih, već ljudskih pitanja, omogućava njihovom društvu da nastavi da raste i napreduje, a pojedincima u njemu motiviše da rade u okruženjima koja im donose radost. Štaviše, u rešavanju izazova dobijaju ogromnu autonomiju i poverenje da urade ono što je potrebno u najboljem interesu ljudi kojima služe. Uokvirivanje izazova kroz perspektivu ljudskih pitanja omogućava Fincima da žive sa svrhom – što bi vrlo verovatno mogao biti razlog zašto se navode kao najsrećnija zemlja na svetu, uprkos tome što imaju najmanju količinu sunčeve svetlosti. Za Fince svetlost dolazi iznutra. To je tajna njihovog obrazovnog uspeha, uspeha njihovih nacija i narodne sreće. Iako im možda nedostaju prirodni resursi kao što su nafta, gas i sunčeva svetlost, oni veruju da su njihov najveći prirodni resurs njihovi ljudi — najbolje obrazovana populacija na svetu koja veruje u pravedno društvo u kome se stvaraju rešenja za mnoge nasuprot malobrojnih.
Na kraju, Finci otelotvoruju jednu od najvećih lekcija koje sam naučila – da kulture inovacija počinju kulturom empatije.

Finci gledaju na kvantitativne podatke, ali radi ponavljanja da bi naučili i poboljšali svoju praksu. Oni odvajaju vreme da razgovaraju sa zainteresovanim stranama i prikupe kvalitativne podatke koji su im potrebni da bi doveli u kontekst izazova za koji se rešavaju. Umesto da se fokusiraju na cenu programa ili logistiku, oni se fokusiraju na ono što bi moglo biti u pitanju ako ne preduzmu akciju i ne investiraju u rešavanje izazova. Nigde to nije očiglednije nego u tome kako oni trenutno rade na izazovu povećanog broja imigranata – izbeglica, tražilaca azila i mnogih drugih (tema koja definitivno zahteva svoj post).

Jedini prirodan način da se omogući da je svako u stanju da doprinese pronalaženju i rešavanju problema i prihvatanju mogućnosti jeste da se obezbedi da svi imaju pristup visokokvalitetnom i pravičnom obrazovanju. U Finnish Lessons 2.0, Pasi Sahlberg ovo naziva „Veliki finski san“, osnovan 1963. godine kada je finska vlada odlučila da izabere javno obrazovanje kao najbolju šansu da povrati ekonomski prosperitet nakon što je uništena nizom ratova.

Za Fince, ključ za rešavanje njihovih ljudskih problema je osiguranje da obrazovanje bude osnovno ljudsko pravo.