Kada su srećna, deca uče sa iskrenim entuzijazmom i ogromnom voljom da usvajaju nova znanja. Neuronauka je pokazala da kada dete pronađe svoje interesovanje i radi zadatke koje odgovaraju njegovoj kognitivnoj zrelosti, onda uči najbrže i najlakše. Zato u našem pristupu ne postoje lakši ili teži zadaci, već zadaci koji tačno odgovaraju detetovoj znatiželji i potencijalu. U našem konceptu nema ocena i nagrada, jer svako dete na kraju uspešno dolazi do rešenja svog zadatka, samo na različite načine.

Na primer, ako dete uživa dok crta i sluša muziku, a ne voli matematiku, pokazaćemo mu kako su matematika i umetnost povezani, šta je matematika zlatnog preseka i kako se Fibonačijev niz koristi u arhitekturi. Zamislite tu sreću kada dete otkrije da su sušte suprotnosti u njegovom životu povezane na njemu do tada nevidljiv način i da se ceo svet sastoji od upredenih niti raznih nauka i umetnosti.

Finci su, kaže istraživanje, najsrećniji narod na svetu. Njihova deca su srećna jer uče bez straha da će pogrešiti, jer ih škola uči da su greške samo koraci do uspeha. I sto napravljenih grešaka je zapravo sto otkrivenih načina na koji nešto ne može da se uradi. Upravo zato u našem konceptu ne osuđujemo greške, već ih koristimo kao smernice ka novom „kako“ i novom „ovako“.