Finsko obrazovanje je podređeno detetu i detetovom kognitivnom, afektivnom i socioemotivnom razvoju. Umesto učenja iz knjiga, deca uče iskustveno – kroz istraživanja, eksperimente i samospoznaju. Na taj način oni postaju aktivni učesnici u građenju znanja, a ne samo pasivni primaoci gradiva. 

Umesto da im kažu šta treba da nauče, nastavnici ohrabruju učenike da sami sebi postave ciljeve i pronađu „svoj način“ kako da do njih dođu. Ovakvim pristupom nastavi i učenju, nastavnici se ostvaruju u ulozi mentora koji detetu daje smernice na putu uspeha, a dete nauči kako da preuzme odgovornost za svoje postupke, ciljeve i metode učenja. 

Finski učenici u nižim razredima osnovne škole uopšte nemaju ocene ali to ne znači da se njihov rad i uspeh ne evaluira. Naprotiv, za svako dete se pravi personalizovan plan ka uspešnom savladavanju gradiva. Drugim rečima, finski model je toliko uspešan jer ne dozvoljava dečiji neuspeh. Upravo zbog toga deca i vole školu.

Da bi postali nastavnici, Finci prolaze kroz veoma rigorozan proces selekcije jer rad sa decom ne podrazumeva samo predmetno znanje već i skup socioemotivnih veština koje doprinose kolektivnosm liderstvu. Samo emotivno stabilni, etički određeni i intelektualno spremni ljudi sa integritetom mogu da uđu u učionice. I onda prosvetna inspekcija nije ni potrebna.